Blog

Blog

Pravoslavni post na LCHF ishrani

Danas je počeo Veliki post, najduži i najvažniji post među pravoslavnim vernicima.

Otkako sam otkrila LCHF/paleo ishranu, često me pitaju kako da izvedu ovaj režim tokom posta i da li je to uopšte moguće. Ovaj tekst pokušaće da vam odgovori na ta pitanja.

Post kod pravoslavnih hrišćana podrazumeva uzdržavanje od namirnica životinjskog porekla i može se sprovoditi u više ili manje striktnom režimu. Osim vrste hrane, post podrazumeva i uzdržavanje od njenog preteranog unosa.

Kako se praktikovanje posta tokom poslednjih godina sve više širi, proizvođači hrane su to prepoznali kao priliku za zaradu. Ne bi bilo ničeg lošeg u tome, da se namirnice sa oznakom ‘’posno’’ ne baziraju prvenstveno na rafinisanim žitaricama, soji, šećeru, margarinu i drugim hidrogenizovanim biljnim uljima.

Praktikovanje posta koji se zasniva na ovakvim namirnicama, naročito tokom čitave godine (4 višednevna i jednodnevni, koji podrazumevaju gotovo svaku sredu i petak i nekoliko označenih praznika), može čoveku doneti mnogo više štete nego koristi i ozbiljno naškoditi zdravlju.

Hrana koja odgovara prethodnom opisu dovodi do naglih skokova šećera u krvi, a posledično i hormona insulina. Ovo se ponavlja svaki put kada unesemo namirnice bogate ugljenim hidratima (testo, pekarski proizvodi, slatkiši). Pad nivoa šećera u krvi kao odgovor na insulin posle ovakvih obroka često je strmoglav i za posledicu ima pojavu jake gladi, praćene željom za novim unosom ugljenih hidrata. 

Hronično povišen nivo insulina, kao i zapaljenje izazvano unosom rafinisanih biljnih ulja, dalje dovodi do razvoja gojaznosti, insulinske rezistencije, dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti, pa i određenih formi karcinoma. Takođe, šećer i gluten mogu izazvati zavisnost, pa je gotovo nemoguće biti umeren u njihovom unosu, što dodatno produbljuje začarani krug oštećenja zdravlja. 

Koje namirnice treba da čine osnovnu ishrane tokom posta?

1. Povrće

Povećajte unos povrća, naročito onog koje raste iznad zemlje (zeleno lisnato povrće, karfiol, tikvice, paradajz, paprika, kupus, brokoli, bundeva, krastavac…) i korenastog (šargarepa, cvekla, luk, keleraba). Krompir i slatki krompir (batat) svedite na minimum, jer su bogati ugljenim hidratima.

2. Zdrave masnoće biljnog porekla

Za pripremanje hrane možete koristiti ekstra devičansko maslinovo ulje (koje suprotno uvreženom verovanju trpi temperature do 200 stepeni celzijusa!) kao i hladno ceđeno kokosovo ulje. Za prelivanje povrća i salata možete koristiti i ulje semenki bundeve, koje ne podnosi termičku obradu.

3. Riba i morski plodovi

Ako ste razrešeni na ribu, jedite je što češće. Kada god možete, birajte plavu ribu (skuša, losos, papalina, inćuni, tuna) i plodove mora, kao i pastrimku, oradu, brancin. Plodovi mora takođe su odličan izvor proteina, samo pri kupovini obratite pažnju na deklaracije, jer često dolaze u paketu sa aditivima i brašnom.

4. Orašasti plodovi i semenke

Bogati su zdravim masnoćama, vitaminima i mineralima. Obratite pažnju na količinu, jer zbog svog prijatnog i hrskavog ukusa, lako ih možete pojesti previše.

5. Manje slatko voće

Na prvom mestu bobičasto voće, poput malina, kupina i jagoda, a u manjim količinama i ostalo sezonsko voće.

Stavljanje ovih namirnica u prvi plan tokom posta, obezbediće vašem telu sve potrebne hranljive materije i smanjiti verovatnoću od prejedanja, a samim tim i posledica koje ono sa sobom nosi, na prvim mestu gojaznosti.

Nažalost, ako postite na vodi, gotovo je nemoguće da budete u režimu smanjenog unosa ugljenih hidrata, ali to svakako ne znači da treba da budete u povećanom režimu unosa rafinisane industrijske hrane, poput pekarskih proizvoda i slatkiša.

Stavite akcenat na povrće, naročito zeleno lisnato i ono koje raste iznad zemlje, a upotpunite ga umerenom količinom krtolastog povrća. Unosite dosta orašastih plodova i semenki, koje su izvor zdravih masnoća. Naučite da pravilno pripremate žitarice i mahunarke, potapanjem i fermentisanjem, kako biste na minimum smanjili dejstvo antinutrijenata, koji otežavaju apsorpciju hranljivih materija. Dodajte u svoju ishranu malu količinu pseudožitarica, poput prosa i heljde, koje ne sadrže gluten, pa su lakše svarljivi.

Još jedan savet je da izbegavate grickanje između obroka. Doručak, ručak i večera- to je sve što vam je potrebno. Stalan unos hrane, ma koliko male količine bile u pitanju, opterećuje organe za varenje i metabolizam. Uobročavanje će vam pomoći da steknete rutinu u jelu i lakše odoljevanje grickalicama (koje su u većini slučajeva baš oni proizvodi puni šećera i rafinisanih ulja).

Pravilo neuzimanja hrane između obroka postoji u gotovo svim manastirima, a najstariji tipici (pravila zivota u manastiru) uglavnom propisuju samo dva obroka (oko 8-9h pre podne i oko 18h uvece). 

Moram da napomenem da post na vodi nikako ne treba da sprovode oboleli od dijabetesa, trudnice, dojilje i deca jer to može ozbiljno ugroziti njihovo zdravlje. Uz dogovor sa lekarom i uz blagoslov duhovnika, ove osobe eventualno mogu biti na manje striktnim vidovima posta, razrešenim na ulje i ribu.

Na kraju, pravoslavni post nije samo u vezi sa izbegavanjem mrsne hrane. Njegova svrha je i uzdržavanje od grešnih misli i dela, mržnje, kao i molitva i približavanje Bogu. 

Završavam mišlju anonimnog monaha sa Svete Gora: “Tokom posta je najvažnije da jedni druge ne proždiremo”.

Svima vama koji ste se odlučili na ovaj podvig, srećan početak Velikog posta!