Blog O LCHF ishrani

Blog O LCHF ishrani

Kako se boriti protiv Velikog Zlog Vuka?

Stvar je vrlo jednostavna- ono što jedemo izgrađuje nas. Ako jedemo zdravo, negujemo potencijal našeg tela da se samo leči, ako ne, dodatno oteževamo ovaj proces.

To vam je kao u priči o tri praseta: brat koji se pomučio i koristio cigle, zaštitio se od Velikog Zlog Vuka, a onaj najmlađi, sa svojom kućom od slame, nije odoleo ni prvom naletu zveri. Kada ispričam ovu priču svojim pacijentima, pomalo me čudno gledaju dok ih ne pitam: ‘’Da li Vi svoj imunitet gradite od cigala ili slame? Koliko spremno dočekate Velikog Zlog Vuka- bakterije, viruse, toksine, stres?’’

Za one koji više vole automobile od bajki za decu, evo druge metafore: zamislite da ste kupili najnoviji automobil (marku odaberite sami) i seli da ga provozate. Nakon nekoliko kilometara, pali se signal da je gorivo na izmaku. Na prvoj benzinskoj pumpi zaustavljate auto i otvarate rezervoar. Šta ćete nasuti? Lož ulje ili najbolje dostupno gorivo? Ovde se svi nasmeju, kakvo pitanje! Naravno da u najbolji automobil ide najbolje gorivo. Kakvo lož ulje?! Od toga bi se motor pokvario! A šta sipate u Vaš rezervoar? Tišina, razmišljanje. Sve i svašta uglavnom. Da li je onda za očekivati da naš ‘’motor’’ ostane zdrav?

Naš organizam se neprestano obnavlja. Iako se to ne primeti, nove ćelije zamenjuju stare svakodnevno, pa tako na primer crvena krvna zrnca, eritrociti, žive u proseku oko 120 dana, ćelije kože jedan mesec, a ćelije jetre 400-500 dana. Mišićne ćelije žive preko decenije, u zavisnosti regije u kojoj se nalaze. Najduže žive neuroni, po novijim istraživanjima, njihov životni vek čak prevazilazi životni vek domaćina! Naime, jedno zanimljivo istraživanje pokazalo je da ako presadite nervnu ćeliju embriona miša u mlade pacove, koji žive duplo duže, presađene ćelije živeće koliko i novi domaćin. Da li to znači da neuroni potencijalno mogu da žive večno? (1)

Za proces samoobnavljanja, organizmu su potrebne cigle- gradivne materije, koje unosimo hranom. Jednostavno rečeno- ono smo što jedemo. Dakle, odgovor na večito pitanje ‘’Šta jesti?’’ jeste ‘’Ono što želite da postanete’’. Da vidimo onda, šta je to što nas izgrađuje, tj. šta je za nas najbolje gorivo.

Oko 60% mase odrasle osobe čini voda, proteini oko 20%, masti oko 12%, mineralne materije 5% i ugljeni hidrati oko 1-2%. Zar se ne čini nelogičnim da po zvaničnim preporukama, ugljeni hidrati u ishrani zauzimaju vodeće mesto, sa najmanje 55%? S druge strane, masti se demonizuju i ograničavaju, iako nas u velikoj meri izgrađuju. Koliko je ovo pogrešno? Hajde da vidimo!

Prve zvanične prehrambene smernice objavljene su u Americi 1980. godine, u cilju očuvanja zdravlja populacije (2). Više od tri decenije kasnije, svedoci smo njihove nedelotvornosti. Naprotiv, hronična oboljenja poput šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska i gojaznosti postale su pandemije! Uprkos brojim pokušajima da se masnoća protera iz ishrane, kao i da se smanji njen nivo u organizmu, broj novoobolelih konstantno raste, a lečenje ovih bolesti, kao i njihovih komplikacija, prazni kase zemalja širom sveta.

Sve je veći broj naučnih radova koji opovrgavaju vezu između masnoće i srčanih oboljenja, kao i onih koji dokazuju da je ishrana bogata mastima najbolji način da unapredite svoje zdravlje, pa čak i da se otarasite bolesti.

Kako naći najbolju ciglu za izgradnju našeg organizma? Kako odabrati najčistije gorivo za naš motor? Na ovom sajtu odgovorićemo na ta pitanja.

Zajedno ćemo pobediti Velikog Zlog Vuka!

 

  1. http://phenomena.nationalgeographic.com/2013/02/25/neurons-could-outlive-the-bodies-that-contain-them
  2. https://health.gov/dietaryguidelines/history.htm